Nakon pregenijalne radionice na kojoj sam bila u subotu kod Dve Cvoke, da napišem koju, još dok sam ovak inspirirana. Dakle, curke iz Cvoka Ivona & Marina su pripremile radionicu ''RukoVođenje'' ili kako hobby pretvoriti u biznis.
photo Dve cvoke
Kada sam se prijavljivala na radionicu, dvoumila sam se, moram priznati jako. U moru današnjih radionica pomislila sam da je to možda još jedno uzimanje love i '' mlačenje prazne slame '', i još mi na sve te moje nedoumice frendica veli :'' ma to ti je bačen novac!'' . Sva sreća da mi je moj dragi B. glas razuma u obitelji rekao: '' nikad ne znaš- odi'' . I poslušala sam ga. I naravno bio je u pravu. U subotu ujutro, kiša, loše vrijeme, i zaspala sam. Onako na tašte bez doručka i kave, budim dvogodišnju buhtlicu koja spava snom pravednika, natežemo se oko presvlačenja, trčim u auto , furam nju starcima i kasnim. Lovim bus za remizu koji kasni, kupujem pecivo i u trku uskačem tram. Hodam berislavićevom, penjem se stemenicama i kad ono ispred mene logo DVE CVOKE i ulazim u prekrasan inspirativan ambijent koji je uređen , baš onak, po mom ukusu, bijelo , super detalji, ukusno nenametljivo ugodno, a kreativnost pršti sa svih strana. Prekrasan i poticajan ambijent. Stvarno volim takve prostore. A radionicaaaaa.....
Kada sam se prijavljivala na radionicu, dvoumila sam se, moram priznati jako. U moru današnjih radionica pomislila sam da je to možda još jedno uzimanje love i '' mlačenje prazne slame '', i još mi na sve te moje nedoumice frendica veli :'' ma to ti je bačen novac!'' . Sva sreća da mi je moj dragi B. glas razuma u obitelji rekao: '' nikad ne znaš- odi'' . I poslušala sam ga. I naravno bio je u pravu. U subotu ujutro, kiša, loše vrijeme, i zaspala sam. Onako na tašte bez doručka i kave, budim dvogodišnju buhtlicu koja spava snom pravednika, natežemo se oko presvlačenja, trčim u auto , furam nju starcima i kasnim. Lovim bus za remizu koji kasni, kupujem pecivo i u trku uskačem tram. Hodam berislavićevom, penjem se stemenicama i kad ono ispred mene logo DVE CVOKE i ulazim u prekrasan inspirativan ambijent koji je uređen , baš onak, po mom ukusu, bijelo , super detalji, ukusno nenametljivo ugodno, a kreativnost pršti sa svih strana. Prekrasan i poticajan ambijent. Stvarno volim takve prostore. A radionicaaaaa.....
Eto svašta sam tamo čula i naučila, a najviše me zapravo pogodilo kada sam shvatila koliko sam informatički (čitaj web ) nepismena i neuka :( Što smiješ što ne smiješ......
Dok je web marketing ekspert govorio i tumačio sve cake , cakice i pravila i postavljanje web sadržaja, osjećala sam se k'o zadnji panj..... Kao ono imam sve i web stranicu, i blog i još jedan blog i fan page na Facebooku, i ništa---- sve je to meni zbrda zdola. Kako sam zaključila nit teksta nit konteksta :(
Zaključak blog blog blog, blog je naj bitniji.
Stoga dragi moji evo početi ću i ja pisati ovaj moj blog na malo ispravniji način. Čisto onako, da se naučim.
Brine me jedino što i nisam neki knjiški tip, što znači da i nisam za neko suvislo pisanje... no vidjet ćemo kuda će i kako ovo ići...
Upoznala sam tamo i Tadeju koja piše svoj kulinarski blog koji mi se jako svidio i također je napisala postić o radionici.
Totalno inspirirana pozitivnom energijom kreativnih ljudi koje sam tamo upoznala završiti ću ovaj moj prvi pravi post.
Do slijedećeg posta...
(nadam se uskoro)
(nadam se uskoro)
